Šta je spaljivanje kriptovaluta?
S obzirom na to da su digitalna sredstva, pa baš to, digitalna, na šta tačno entuzijasti blockchaina misle kada govore o spaljivanju kriptovaluta?
Spaljivanje kriptovaluta dešava se kada projekat koji stoji iza određene kriptovalute uništava vlastite tokene. Uprkos nazivu koji sugeriše taj proces, ovde niko zapravo ne pali kriptovalute. Međutim, uklanjaju ih sa tržišta i čine ih neupotrebljivim, što je u suštini isto kao kada biste deo svoje plate posuli benzinom i gledali kako gori u plamenu.
Spaljivanje kriptovaluta nije ništa novo – osnovni koncept postoji tu već neko vreme a igrači sa Wall Street-a ga koriste da unaprede trgovanje. Ponovna kupovina akcija od akcionara je u osnovi vrsta obeštećenja za akcionare kada kompanija koristi gotovinu da ponovo kupi svoje akcije na otvorenom tržištu. To bi mogla biti dobra stvar ako kompanija o kojoj je reč vraća taj novac (vrednost) akcionarima i uspeva da uveća cenu njihovih akcija tako što kontroliše ponudu i potražnju.
Slično kao otkup akcija od akcionara, spaljivanje kriptovaluta ima sličnu svrhu. Može se iskoristiti da „pogura“ potražnju smanjivanjem ponude ali ima i druge svrhe u okviru blockchain ekosistema.
Šta se zapravo događa kada se spali kriptovaluta?
Sada kad su nam jasne osnove, hajde da objasnimo šta sve podrazumeva spaljivanje kriptovaluta.
Jednostavno rečeno, „burning” je pojam koji označava slanje određene i unapred određene količine kriptovaluta na mesto (digitalni novčanik za kriptovalute) sa kojeg ih niko ne može povratiti, pa ni osnivači i developeri projekta.
Ti novčanici imaju adresu – takođe poznatu kao „burn” ili „eater” adresu – ali nemaju seed frazu. Bez seed fraze koja otključava pristup vašim sredstvima, novčanik i kriptovalute u njemu su apsolutno beskorisni.
Bilo da se radi o koinima ili tokenima – nakon što se pošalju na adresu za spaljivanje (burning address), nema nazad. U tom su slučaju te kriptovalute su uspešno uklonjene sa tržišta – zaključane su u novčaniku bez seed fraze i iako još uvek postoje, niko im nikada neće moći pristupiti.
Ipak, developeri to ne rade bez razloga. Postoji mnogo razloga zašto osnivači projekta mogu odlučiti da spale vlastitu kriptovalutu – ponekad se spaljivanje događa zbog toga što investitori žele da podstaknu rast cene, a ponekad radi promovisanja održavanja ravnoteže rudarenja ili suzbijanja inflacije unošenjem reda na već haotično tržište.
Još važnije, nema pravila o tome koja kriptovaluta se može spaljivati a koja ne. Bilo koja kriptovaluta se može spaliti, ali hoće li se to dogoditi zavisi od ciljeva i odluka osnivača. Do sada, Ethereum je najpopularniji igrač u kriptosvetu koji praktikuje spaljivanje kriptovalute, a mnogi drugi projekti su se pridruživali, ali o tome više u nastavku teksta.
Prednosti i mane spaljivanja kriptovaluta
Vođstvo projekta i developeri mogu se odlučiti za prakse spaljivanja kriptovaluta iz različitih razloga. U većini slučajeva, pokazalo se da ima više prednosti nego nedostataka. Međutim, nije retkost da spaljivanje kriptovaluta ima neželjene posledice i ugrozi poverenje u celi kripto projekat.
Ipak, krenimo sa pozitivnim stranama. Kriptovalute spaljujemo kako bismo postigli sledeće:
Kontrola ponude i potražnje: Svet Web 3.0 dokazao je mnogo, mnogo puta da nedostatak, jedinstvenost i inovativnost digitalne imovine igraju značajnu ulogu u određivanju njene vrednosti. Što je više ljudi može imati, to je manje cenimo. Samo pogledajte digitalne novčiće ADA – oni ne vrede mnogo, delimično zbog toga što postoji otprilike 45 milijardi novčića ADA, sa gotovo 34 milijarde koina dostupnih vlasnicima na tržištu. To je puno kovanica.
Spaljivanjem novčića (ne govorimo više o koinima ADA), može se povećati vrednost vaše valute. Mnogi koini dožive dugoočekivani pozitivan pomak cene nakon pokretanja spaljivanja novčića. To se događa zato što sada kad ima manje novčića u opticaju, nedostatak novčića ga odmah čini poželjnijim. Barem u teoriji. U praksi to nije uvek efikasna strategija.
Održavanje fiksne vrednosti u životu: Neki algoritamski stejblkoini oslanjaju se na spaljivanje kriptovaluta kako bi ostali vezani za (pegged) za drugo sredstvo, obično dolar, po određenoj ceni. Međutim, ovaj metod postaje „problematičan“ nakon kolapsa Tere (Terra). Sada kada Tera više nije projekat koji obećava, ili projekat uopšte, možemo reći da je nemoguće održati fiksnu vrednost u životu samo spaljivanjem koina. Ali sigurno je da može biti odličan dodatak drugim metodama koje mogu popločati put za stabilan fiksni kurs za određenu valutu.
Kontrolisanje ponude sredstava: Ethereum se ranije oslanjao na spaljivanje kriptovaluta kako bi promenio način na koji se obračunavaju naknade za transakcije; sistem se takođe koristio kako bi se kontrolisala ponuda ETH. Za razliku od BTC ili ADA, ne postoji ograničenje u ponudi ETH. Dakle, kako bi se sprečilo da cena kovanice ne odu u potpunosti u propast, developeri Ethereuma su do sada spalili skoro 3 miliona koina, izvukavši milijarde i milijarde dolara sa tržišta pa je tako ETH ostao jedna od najunosnijih i najprivlačnijih investicija.
Sada kada smo objasnili prednosti, hajde da govorimo o nedostacima spaljivanja kriptovaluta.
Spaljivanje uvek ne podiže cenu: Tržište kriptovaluta ne obraća pažnju na vašu nameru. Drugim rečima, bez obzira na to šta ljudi iza projekata kriptovaluta rade kako bi podigli cenu, ponekad uslovi na tržištu i kretanja cena jednostavno ne idu u njihovu korist. Iako je spaljivanje koina održiva metoda koju mnogi i danas koriste kako bi podigli cenu svojih kovanica, ništa ne garantuje da će njihov plan da tokene učine privlačnijim uspeti.
Uzimajući u obzir da spaljivanje kriptovaluta zauvek zaključava koine u nepristupačan novčanik, pokušaji developera da povećaju cenu mogu rezultirati katastrofom.
Zašto?
U prvom redu, ako spaljivanje ne pokrene pozitivno kretanje cena, oni će izgubiti velike količine kriptovaluta koje bi se mogle koristiti za unapređenje projekta. Osim toga, ne mogu ih povratiti. A najgore od svega je to što kripto tržište i dalje neće pokazati nimalo milosti.
Uprkos tome što ima više prednosti nego nedostataka, spaljivanje kriptovaluta ipak može koštati projekat mnogo novca. To je jedan od glavnih razloga zašto ovaj proces ne događa preko noći – zahteva značajne promene i planiranje. I ipak, jedan pogrešan potez, i dobar deo vašeg dragocenog kripta je nestao.
Koji projekti uništavaju svoje kriptovalute?
Mnogi timovi angažovani na projekatima kriptovaluta spaljuju svoje koine. Ipak, Stellar, Binance Coin i Bitcoin Cash bili su pioniri u spaljivanju kriptovaluta. Ovi projekti su uspešno smanjili ponudu na tržištu i, u isto vreme, uspeli poboljšati rezultate svojih koina.
Kada projekti poput Stellar-a, Bitcoin Cash-a ili čak Ethereum-a spaljuju svoje koine, nemaju poseban fond dizajniran samo za spaljivanje. Umjesto toga, timovi projekata mogu uzeti redovne tokene za spaljivanje iz prilično nasumičnih izvora.
Na primer, koini koje pripadaju validatorma ili profiti koji su nastali od prikupljanja naknada mreže mogu biti poslane na „eater“ adresu. Ali, naravno, sve zavisi o odluci tima koji stoji iza projekta. Jedino pravilo je da ne mogu uzeti vašu kriptovalutu. To bi bilo apsurdno, zar ne?
Osim toga, svako može početi da koristi blockchain pretraživač (blockchain explorer) i potražiti informacije u tome koji projekti spaljuju tokene ili koliko tokena su već uklonili iz cirkulacije.
U ovom trenutku Ethereum je jedan od najpoznatijih „crypto burners-a”. Odluka o spaljivanju kriptovalute od ETH pravi antiinflacionu kriptovalutu – ponuda se smanjuje, što čini potražnju konstantnom. Koin Shiba Inu takođe se bavi spaljivanjem kripta, kao i Polygon, sa svojim tokenom MATIC.
Bez obzira na to broj projekata koji spaljuju svoje kriptovalute, jedno je sigurno – spaljivanje kripovaluta moglo bi biti dobar način za veštačko povećanje cene koina. Uostalom, morate nešto žrtvovati da biste privukli kripto bogove.
